Објављен текст : 24.02.2016

Непостојање структура и недовољни капацитети у органима јавне управе за анализу и планирање политика – били су тема 12. Европског и правног политичког форума (ЕППФ) који је организовао Републички секретаријат за јавне политике, уз техничку помоћ Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.

Форум под називом Аналитички капацитети у јавној управи, реализован у форми панел дискусије и размене искустава, отворила  је потпредседница Владе и министарка државне управе и локалне самопураве Кори Удовички. Са акцентом да би добро развијени административни капацитети били значајано достигнуће целокупне успешне реформе јавне управе, потпредседница Владе је истакла последње податке истраживања, који потврђују да свега 2 одсто систематизованих државних службеника у јавној управи и око 8 процената у министарствима,  обавља послове анализе политика. Наводећи проблем као зачарани круг, Удовички је говорила и о могућностима за  његово решавање.

Скуп је изазвао велико интересовање државних службеника, представника цивилног друштва, привреде, акадамске заједнице и међународних организација. Драгоцена искуства учесницима је пренео специјални гост из Шпаније, професор Салавадор Парадо, који је заокружио процес спровођења анализа од нивоа Владе,  институција јавне управе до сарадње са екстерним стручњацима и грађанима, одговорности и отворености у том процесу, уз примере добре праксе у свету. У свом предавању, проф. Парадо је посебно истакао значај планирања аналитичких капацитета и начина њиховог анагажовања при креирању краткорочних и дугорочних политика. Презентацију коју је користио проф. Парадо можете преузети овде: -Analytical Capacity of the State, Salvador Parrado

Централним питањима, којима је дискусију водила Јасна Атанасијевић, в.д директорка Републичког секретаријата за јавне политике, развијена је динамична дискусија о прегледу садашњег стања расположивих аналитичких капацитета у Србији, како унутар тако и изван јавне управе, доступности и квалитету података неопходних за спровођење квалитетних анализа, као и тражњи за  аналитичким подацима неопходним за краткорочно и дугорочно планирање у јавној управи.  

О  значају прикупљања и управљања подацима говорио је Звонко Обрадовић - директор Агенције за привредне регистре, о значају правилне употребе података  - професор Добросав Миловановић -  продекан за науку Правног факултета, о улози истраживача и њиховој вези са институцијама јавне управе – Јелена Жарковић директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН), Економског факултета у Београду, о аналитичким капацитетима и иницијативама у Министарству просвете и науке – Лара Лебедински, саветник министра просвете, науке и технолошког развоја.

Имајући у виду сложеност теме и заинтересованост присутних, на овом догађају  су прикупљене бројне  примедбе, запажања, сугестије, нова сазнања  и отворене нове дилеме. Постављена питања, попут како повећати тражњу за подацима и користити анализе, да ли су државни службеници заинтерсовани за коришћење ових података у планирању и доношењу одлука и који су приоритети за инвестиције и развој – остали су као путоказ у даљем развоју  реформи јавне управе у Србији.

У више наврата је устакнуто да је Акционим планом за спровођење Стратегије реформе јавне управе, као и Акционим планом за спровођење Стратегије регулаторне реформе и унапређења система управљања јавним политкама, који је израдио Републички секретаријат  за јавне политике, предвиђено успостављање и јачање аналитичких капацитета у свим органима јавне управе у Републици Србији.